Već nekoliko godina smo bili zabrinuti koliko je zaista veliki CO2 otisak građevinskih materijala kao što su autoklavirani porobeton i kalcijum silikatna opeka i kako se taj uticaj može smanjiti. Nova studija kompanije Xella pokazala je da se velike količine CO2 deponuju tokom eksploatacije takvih objekata. Šta to znači za balans CO2 građevinskih materijala.
Izvesno vreme nastojimo da se CO2 otisak naših proizvoda smanji. Posebno u procesu proizvodnje: iako je za proizvodnju autoklaviranog porobetona potrebno malo energije – proizvodi se autoklaviraju na oko 180 stepeni. Trenutni CO2 otisak AAC-a je određen do 80 procenata korišćenim vezivom, cementom i krečom.
Međutim, nedovoljno je istraživanja urađeno o tome u kojoj meri se velike količine CO2 deponuju tokom upotrebe objekata. Kompanija Xella je poslednjih godina vršila istraživanja i objavila studiju u poznatom AAC Worldvide Magazinu. Rezultat: U procesu rekarbonizacije, veliki deo CO2 koji se oslobađa pri sagorevanju cementa i kreča se reapsorbuje i trajno ugrađuje kao karbonatna faza u mineralnu strukturu autoklaviranog porobetona. Istraživanje je objavljeno u prestižnom časopisu AAC Worldvide. Saznajte više u AAC Worldvide Magazinu.
Efekat CO2 autoklaviranog porobetona značajno se smanjuje
„Studija na naučnoj osnovi pokazuje da je upotreba građevinskih materijala kao što je porobeton od velikog značaja za zaštitu klime“, kaže dr Hartmut Valter, mineralog i autor studije kompanije Xella Technologie und Forschungsgesellschaft mbH.
Torsten Schoch, generalni direktor Technologie und Forschungsgesellschaft mbH, analizira rezultate: „Uzmite CO2 bilans jedne porodične kuće. Na ovaj način, CO2 otisak se smanjuje za oko trećinu tokom životnog ciklusa zgrade.” Za ceo životni ciklus jedne porodične kuće od oko 50 godina, ne postoji razlika između mineralnih i drvenih metoda gradnje – gradnja od porobetona bi se sada čak mogla pokazati kao klimatski prihvatljivija.
Smanjen je CO2 otisak kalcijum silikatne opeke
Stručnjaci su utvrdili da je slična situacija i sa kalcijum-silikatnim blokovima. Studija objavljena u nemačkom časopisu „Mauerverk“ sugeriše da je karbonski otisak opeke od peska i kreča takođe smanjen – do 40 procenata.
Podeli:
