Sjajne priče o uspehu često počinju sa velikim idejama. Priča o poreklu i pronalasku autoklaviranog porobetona (AAC) nije izuzetak.
📚 Švedska, 1922: Nakon Prvog svetskog rata, resursi električne energije bili su sve oskudniji. Vlada je razmatrala širok spektar opcija. Zatim je povećala propise o izolaciji novih zgrada. Švedski arhitekta Aksel Erikson je takođe razmišljao: sa kakvom vrstom građevinskog materijala bi bilo lako raditi kao sa drvetom; koji bi zadržao svoju formu i izolaciona svojstva – ali bez sagorevanja ili truljenja poput drveta? Eksperimentisao je. Tada je imao briljantnu ideju koja je fundamentalno promenila način na koji gradimo generacijama.
🧪Napravio je novu smešu pod visokim pritiskom. Sastojala se od kreča, metalnog praha i materijala koji sadrži silicijumsku kiselinu kao ostatak od topljenja uljanih škriljaca. Stvoren je revolucionarni građevinski materijal: autoklavirani porobeton, AAC.
Blokovi, kasnije poznati kao Ytong, načinili su prelomni trenutak u građevinskoj industriji. Iz Švedske je građevinski materijal osvojio svet. AAC je pojednostavio gradnju za arhitekte i zanatlije. To je ubrzalo hitno potrebnu stambenu izgradnju posle Drugog svetskog rata. Danas će svako ko želi da gradi na moderan i održiv način smatrati da je autoklavni porobeton nezamenljiv.
U kompaniji Xella smo ponosni što smo deo ovog napretka. Danas naši istraživači Xella Technologie- und Forschungsgesellschaft mbH i dalje intenzivno rade na unapređenju termoizolacionih karakteristika, kako bi AAC bio važan činilac ekološke cirkularne ekonomije.
U narednim mesecima iskoristićemo godišnjicu nastanka porobetona, kao priliku da izveštavamo o tome kako je AAC u Švedskoj pravio Akel Eriksson i kako je ovaj građevinski materijal osvojio svet.
Podeli:
